Nekretnine, to su naša meta

Da napravimo zaokruženu rečenicu. Nekretnine, to su naša meta, izgraditi nekretnine još ovoga leta.
Naravno, u vreme druga Tita pevalo se Brčko-Banovići to su naša meta, izgraditi prugu još ovoga leta.
I? U čemu je razlika iz vremena druga Tita i iz vremena druga Dulice, Dinketa i manekena Borisa?
Drug Tito je bio bravar, ovaj njegov danas je maneken koji se u sve razume, mada po rezultatima ispada da se ne razume ni u šta.
Jer čovek se ne meri po onome što blebeta već po onome što u životu počini.
Ipak, bravar je bio bolji mnogo bolji. Zašto?
Bravara su svi cenili, bez obzira što su ga mnogi mrzeli iz dna duše jer je uspeo da bude voljen, dominantan i da ga sahrane kao  jednog od najvećih svetskih državnika za života.
Da se vratim na temu. Gde su tu nekretnine? Zašto su nekretnine naša meta? Zato što je to jedna od čovekovih osnovnih potreba. Poredo jela, pića, seksa čovek ima otrebu i da negde stanuje. Dakle, niko ne spori da čovek treba da danas 2011. ima uslove da svojim radom zadovolji osnovne, čovekove nasušne potrebe. Tito je to obezbedio. Dulica, Dinke i Maneken nisu. I? Šta da se radi. Da plačemo suza više nema. Da skinemo gaće i da se naguzimo, nismo više tako zgodni pa neće niko ni da nas s oproštenjem iskoristi.
Elem, zašto u Srbiji normalan čovek počinje da mašta o rešavanju stambenog pitanja?
Zato što je društvo, država i ekonomija u situaciji ide, ide voz propali smo skroz. A to znači da je normalno zadovoljenje ljudskih potreba sve dalje od prakse a sve više imaginacija.
Ključna tema za nekretnine je gradjevinska pordocia Dulica. Grade po Subotici, pa onaj što je završio za ortopeda namirisao pare u nekretninama, pa ajd malo da gradi i u Beogradu. Pa ni manje ni više nego na tudojoj, privatnoj, otetoj, zemlji, državnim aprama sa biranim firmama.
I još zamislite gradi jeftine stanove. Toliko jeftine da stvarna prosečna plata, ne ona fingirana, nije dovoljna ni za peti deo jednog jedinog kvadrata. Dakle, pročitajte pažljiv. Sprskom prosečnom gradjaninu je potrebno 5, slovima pet meseci, da crnči za jedan jedini kvadrat te nekretnine. Ali to je jeftina nekretnina. Zamislite koliko prosečan gradjanin, a takvih je najviše u zemlji Srbiji, treba da crnči za jedan metar kvadratni nekretnine koja nije jeftina. Jer nisu sve nekretnine jeftine.
Da vi razočaram. Nema rešenja. Dulke se žali da gradjni ne hrle u redovima da kupuju te jefitne stanove. Dali su stubovima režima, policiji, bezbednjacima, vojsci, proverenim lojalnim kadrovima budzašto, ispod žita, po ekstra nevidljivim uslovima, jer oni treba i oružjem da brane njihovu vlast.  Naravno i onima što imaju malkice više pa još malkice da operu parice i? Ostali stanovi nisu dostupni za većinu gradjana. Nisu Dulice, ti ekstremno neuki gradjevinaru, ti što ne govoriš istinu i kad spavaš i kad sanjaš, sa sve manekenom koji te i dalje forsira. Što radiš sa svojom firmom za državu a nisi u sukobu interesa. Jer, ovim tvojima nisu potrebni oni koji nisu u sukobu interesa već obrnuto. Onda su i oni zaštićeni.
Rezime, nema rešenja još dugo. Na žalost uspeli su da obesmisle normalan život, normalnog gradjanina i normalno razmišljanje o životu. Za povratak na normalan kolosek potrebni su normalni ljudi koji imaju vlast i moć. Da li ih vidite? Da li ih prepoznajete? Ako ih vi vidite ja moram pod hitno po naočare.

Jeftini stanovi

Deda mraz na mostu, crvenkapa prevarila vuka, Srbija lider u svetu po standardu gradjana. Ako se ove tri nemoguće premise ostvare onda će da budu i jeftini stanovi u gradovima Srbije, pre svega u Beogradu i Novom Sadu, Kragujevcu i još ponekom mestu malo večem od seoceta u Kini.

U košarci postoji čuvena greška u koracima, jeftini stanovi je lažno nametnuta tema koja nema veze sa realnošću. A opet, ko je pročitao makar jedan posto na ovom blogu trebalo bi da je skapirao ko nameće ovakve lažne teme.

Stvarna, realna tema je, šta je jeftino u Srbiji?

Ako je stvarni, ne fingirani i lažni prosek primanja u Srbiji manji od 300 EURA, koliko treba da košta stan da bi normalan gradjanin, od tako normalne plate, mogao da plaća normalnu ratu?

Nemojte misliti da su ovo nebuloze. Nije u Srbiji izmišljeno tržište nekretnina. Tršište nekretnina u Srbiji ne postoji. Postoje interesne zajdnice i pojedinci, ne samoupravne interesne zajednice iz doba socijalizma, već dobro informisane i mudre skupine ljudi koje su ovu malu baricu, zvanu Srbija, pretvorile u svoje lovište ali ne i stanište.

Dakle, jeftini stanovi je najobičnija floskula, lažna tema i magla kojom se pokušava sakriti propalo društvo. Beznadje miliona, očaj siromašnih, kojom se želi reći da kao postoji sloj ljudi u Srbiji koji bi mogao da razmišlja o kupovini takvih stanova. Postoji taj sloj ljudi, ali je on u odnosu na ukupan broj stanovnika Srbije mizeran.

A država se ne meri po broju tih pojedinaca nego se meri po kvalitetu života iplatežnoj moći nekog srednjeg sloja, neke gradjanske klase. Ako su ti jeftini stanovi nedostupni većnini gradjana onda to nije država nego kolonija robova koja služi da crnči od jutra do sutra za šačicu bogatih i beskrupuloznih.

Stan bi bio jefitn ako bi normalan gradjanin, sa srednjom stručnom spremom, koji takodje ima pravo da ima svoju adresu prebivališta kao i savremeni kapitalisti, zvani popularno robovlasnici, mogao da sa udruženim prihodima drugog člana porodice, uzme normalan kredit, pod normalnim uslovima, otplaćuje taj kredit za stan i živi normalno. Tomas Man bi to za Srbiju danas rekoa UTOPIJA. ne baš s aoduševljenjem realno je reći Tomase, svaka ti je zlatna, ali to bi i svaki gradjanin ove zemlje Srbije mogao da konstatuje.