Kolubara Bre!

Da ponovim ove važne reči: rudnik, kolubara, štrajkovi, nesreća, uvod u propast, sindikati.
Ima tu sve, rekao bi to i ovaj vredni mrav, crv nekog rudnika. Nesvestan svoje propasti, bede, ali ni želje ni mogućnosti da iz bunara koji liči na ljudski kao izadje i radi na svetlosti dana.

Šta je tema bre ovog topika, pitao bi hi ja kad bih čitao ovaj topik, i već možda ponešto sočno dodao.

Tema je moć kolubarskih sindikata u Srbiji.
Tako je. Sindikati iz Kolubare su jači od partija, jači od države, jači od zakona, jači bre od svega u Srbiji.
U banana Srbiji, zemlji korupcije i zemlji gde je šačica ljudi vlasnik svega pa i vazduha koji dišemo, postoji zamislite kao neki sindikat jači od države i od tajkuna i od srpskih tajfuna. Teško za poverovati ali istinito.
Da li da se radujemo toj činjenici? Nikako, treba da plačemo nad tom činjenicom. Zašto, pitali bi, kad su ti sindikati toliko jaki i moćni i uticajni?
Zato što su ljudi koje stoje iza tih sindikata gradjani Srbije u pravom smislu. Podmitljivi, podkupljivi, oholi, besni, nezasiti, žedni gladni sa džepovima punim para.
Ima li gore kombinacije.
Nema.

Brine li ih što pola Srbije nema dovoljno za hranu?
Ne brine.

Brine li ih što su na vlasti lopovi par excelance a da oni to znaju?
Ne brine.


Zašto ih ne brine?
Zato što od takvih političara i ljudi na vlasti mogu žestoko da profitiraju.

Da li kolubarci imaju veze sa stanovima u Voždovcu?
Imaju, ali neće da se mešaju, jer se mešaju samo kada se dogovore oko njihovog dela u čvrstoj valuti.

Šta nam je činiti?
Ništa, pevajte onu od Ljube Aličića, plačite sa mnom jesenje kiše.

Uvod u propast se u Srbiji odavno dogodio. Ovo što se dogadja je propast jednog naroda, ubijanje jedne nacije, na čelu sa manekenom koji voli sve, zna sve, voli Ivu, posebno voli Ivu, brata preko Drine.
Manekena koji voli sve osim nas, svojih gradjana koji su ga izabrali zbog kao ekstra poteza Fiata u Srbiji.

I šta bi sa tim stanovima na Voždovcu?

Ništa. Samo dokaz da u Srbiji uvek ima najviše onih koji veruju u deda Mraza.
I kada ti koji su verovali u deda Mraza shvate da deda Mraz ne postoji umesto da pljunu onog što ih je lagao da deda Mraz postoji, odnosno da mogu doći do nazovi jeftinih stanova na mestu bivše kasarne na Voždovcu, oni i dalje pevaju ode svom manekenu i dalje slepo slušaju svog vodju i njegove pajace, lutkare belobradate i one što kod tetke spavaju a sada desetine miliona valjalju.