Deda mraz na mostu, crvenkapa prevarila vuka, Srbija lider u svetu po standardu gradjana. Ako se ove tri nemoguće premise ostvare onda će da budu i jeftini stanovi u gradovima Srbije, pre svega u Beogradu i Novom Sadu, Kragujevcu i još ponekom mestu malo večem od seoceta u Kini.
U košarci postoji čuvena greška u koracima, jeftini stanovi je lažno nametnuta tema koja nema veze sa realnošću. A opet, ko je pročitao makar jedan posto na ovom blogu trebalo bi da je skapirao ko nameće ovakve lažne teme.
Stvarna, realna tema je, šta je jeftino u Srbiji?
Ako je stvarni, ne fingirani i lažni prosek primanja u Srbiji manji od 300 EURA, koliko treba da košta stan da bi normalan gradjanin, od tako normalne plate, mogao da plaća normalnu ratu?
Nemojte misliti da su ovo nebuloze. Nije u Srbiji izmišljeno tržište nekretnina. Tršište nekretnina u Srbiji ne postoji. Postoje interesne zajdnice i pojedinci, ne samoupravne interesne zajednice iz doba socijalizma, već dobro informisane i mudre skupine ljudi koje su ovu malu baricu, zvanu Srbija, pretvorile u svoje lovište ali ne i stanište.
Dakle, jeftini stanovi je najobičnija floskula, lažna tema i magla kojom se pokušava sakriti propalo društvo. Beznadje miliona, očaj siromašnih, kojom se želi reći da kao postoji sloj ljudi u Srbiji koji bi mogao da razmišlja o kupovini takvih stanova. Postoji taj sloj ljudi, ali je on u odnosu na ukupan broj stanovnika Srbije mizeran.
A država se ne meri po broju tih pojedinaca nego se meri po kvalitetu života iplatežnoj moći nekog srednjeg sloja, neke gradjanske klase. Ako su ti jeftini stanovi nedostupni većnini gradjana onda to nije država nego kolonija robova koja služi da crnči od jutra do sutra za šačicu bogatih i beskrupuloznih.
Stan bi bio jefitn ako bi normalan gradjanin, sa srednjom stručnom spremom, koji takodje ima pravo da ima svoju adresu prebivališta kao i savremeni kapitalisti, zvani popularno robovlasnici, mogao da sa udruženim prihodima drugog člana porodice, uzme normalan kredit, pod normalnim uslovima, otplaćuje taj kredit za stan i živi normalno. Tomas Man bi to za Srbiju danas rekoa UTOPIJA. ne baš s aoduševljenjem realno je reći Tomase, svaka ti je zlatna, ali to bi i svaki gradjanin ove zemlje Srbije mogao da konstatuje.
