среда, 9. новембар 2011.

Nekretnine, to su naša meta

Da napravimo zaokruženu rečenicu. Nekretnine, to su naša meta, izgraditi nekretnine još ovoga leta.
Naravno, u vreme druga Tita pevalo se Brčko-Banovići to su naša meta, izgraditi prugu još ovoga leta.
I? U čemu je razlika iz vremena druga Tita i iz vremena druga Dulice, Dinketa i manekena Borisa?
Drug Tito je bio bravar, ovaj njegov danas je maneken koji se u sve razume, mada po rezultatima ispada da se ne razume ni u šta.
Jer čovek se ne meri po onome što blebeta već po onome što u životu počini.
Ipak, bravar je bio bolji mnogo bolji. Zašto?
Bravara su svi cenili, bez obzira što su ga mnogi mrzeli iz dna duše jer je uspeo da bude voljen, dominantan i da ga sahrane kao  jednog od najvećih svetskih državnika za života.
Da se vratim na temu. Gde su tu nekretnine? Zašto su nekretnine naša meta? Zato što je to jedna od čovekovih osnovnih potreba. Poredo jela, pića, seksa čovek ima otrebu i da negde stanuje. Dakle, niko ne spori da čovek treba da danas 2011. ima uslove da svojim radom zadovolji osnovne, čovekove nasušne potrebe. Tito je to obezbedio. Dulica, Dinke i Maneken nisu. I? Šta da se radi. Da plačemo suza više nema. Da skinemo gaće i da se naguzimo, nismo više tako zgodni pa neće niko ni da nas s oproštenjem iskoristi.
Elem, zašto u Srbiji normalan čovek počinje da mašta o rešavanju stambenog pitanja?
Zato što je društvo, država i ekonomija u situaciji ide, ide voz propali smo skroz. A to znači da je normalno zadovoljenje ljudskih potreba sve dalje od prakse a sve više imaginacija.
Ključna tema za nekretnine je gradjevinska pordocia Dulica. Grade po Subotici, pa onaj što je završio za ortopeda namirisao pare u nekretninama, pa ajd malo da gradi i u Beogradu. Pa ni manje ni više nego na tudojoj, privatnoj, otetoj, zemlji, državnim aprama sa biranim firmama.
I još zamislite gradi jeftine stanove. Toliko jeftine da stvarna prosečna plata, ne ona fingirana, nije dovoljna ni za peti deo jednog jedinog kvadrata. Dakle, pročitajte pažljiv. Sprskom prosečnom gradjaninu je potrebno 5, slovima pet meseci, da crnči za jedan jedini kvadrat te nekretnine. Ali to je jeftina nekretnina. Zamislite koliko prosečan gradjanin, a takvih je najviše u zemlji Srbiji, treba da crnči za jedan metar kvadratni nekretnine koja nije jeftina. Jer nisu sve nekretnine jeftine.
Da vi razočaram. Nema rešenja. Dulke se žali da gradjni ne hrle u redovima da kupuju te jefitne stanove. Dali su stubovima režima, policiji, bezbednjacima, vojsci, proverenim lojalnim kadrovima budzašto, ispod žita, po ekstra nevidljivim uslovima, jer oni treba i oružjem da brane njihovu vlast.  Naravno i onima što imaju malkice više pa još malkice da operu parice i? Ostali stanovi nisu dostupni za većinu gradjana. Nisu Dulice, ti ekstremno neuki gradjevinaru, ti što ne govoriš istinu i kad spavaš i kad sanjaš, sa sve manekenom koji te i dalje forsira. Što radiš sa svojom firmom za državu a nisi u sukobu interesa. Jer, ovim tvojima nisu potrebni oni koji nisu u sukobu interesa već obrnuto. Onda su i oni zaštićeni.
Rezime, nema rešenja još dugo. Na žalost uspeli su da obesmisle normalan život, normalnog gradjanina i normalno razmišljanje o životu. Za povratak na normalan kolosek potrebni su normalni ljudi koji imaju vlast i moć. Da li ih vidite? Da li ih prepoznajete? Ako ih vi vidite ja moram pod hitno po naočare.


Нема коментара: